Biserni nakit

Biseri u veštim rukama zlatara postaju predivni komadi nakita. Biserni nakit predstavlja simbol elegancije i dobrog ukusa. Kao sto svaka žena u svom garderoberu ima malu crnu haljinu, trebalo bi da u svojoj kutiji za nakit ima i nisku bisera.

Setimo se legendarne Odri Hepbern u filmu „Dorucak kod Tifanija“ mala crna haljina i niska bisera, prefinjenost i elegancija. U zlatarsko-juvelirskoj radnji Mitić, možete videti veliki izbor nakita sa biserima. Od tradicionalnih, klasičnih modela do ekstravagantnih i savremeno dizajniranih. Često bisere u izradi nakita kombinujemo sa drugim dragim kamenjem, dijamantima, rubinima, smaragdima.

Takodje, u asortimanu nakita imamo veliki izbor bisernih ogrlica, od slatkovodnih do Tahiti bisera.

Za bisere se često kaze da su to organski dragulji. Za razliku od ostalog dragog kamenja, koje se formira duboko u zemlji, biseri svoje začeće započinju u živom biću. Kada zrnce peska ili neka druga nečistoća udje u telo školjke, ona počinje da luči sastojak kojim se brani, i upravo taj sastojak se taloži sloj po sloj oko zrnca peska i tako se formira biser. Potpuno prirodni fenomen koji stvara savršenu lepotu.

Za razliku od ostalog dragog kamenja, koje da bi se upotrebilo za izradu nakita mora dodatno obradjivati, brusiti, biser ostaje takav kakvog ga je stvorila priroda. Kultivisani biser nastaje na isti način, samo što tu trunčicu u školjku ubacuje čovek, sve ostalo opet završava priroda.

No, nije baš sve tako jednostavno kao sto zvuči. Proces kultivisanja je veoma dugotrajan, komplikovan i iziskuje preciznost i znanje onih koji to rade. Za stvaranje pojediinih bisera potrebmo je i nekoliko meseci i to samo za pripremu školjke, kako bi se u nju ubacilo „zrnce“ od koga kasnije nastaje biser. Razlicite vrste bisera zahtevaju razlicite uslove, temperaturu vode, vrstu vode i sl. Danas 99% ponude bisera u svetu čine kultivisani, odnosno gajeni biseri.

Kroz istoriju različite kulture su bisere smatrali simbolom sreće, blagostanja, čednosti i besmrsnosti. Jos u 18. veku biserni prah korišćen je u kozmetičke svrhe. Neki narodi smatrali su ga afrodizijakom. Legenda kaze da je Kleopatra rastopila dva bisera izuzetne vrednosti u čaši vina koju je dala Marku Antoniju.

Postoji više vrsta gajenih bisera. U zavisnosti od toga gde se uzgajaju oni se razlikuju po boji, veličini, sjaju i na kraju po svojoj vrednosti. U Japanu se uzgajaju Akoya biseri, čije dimenzije varijaju od 2 do 10mm. Njihova boja je srebrno-bela ili šampanj roze. Beli biseri dolaze nam iz juznih mora Indonezije i Filipina. Njihova veličina moze biti i do 20mm. Crni, Tahiti biseri uzgajaju se u vodama francuske Polinezije. Tahiti biseri jedni su od najskupljih i najcenjenijih bisera, a njihova cena opravdana je njihovom lepotom, sjajem, veličinom, kao i prelepim rasponom boja koju mogu imati. Njihova boja ide od ledeno sive do najtamnije (deep dark) sive, gotovo crne boje. U ovom rasponu kolora Tahiti biseri mogu imati zelenkasti, plavkasti ili žuti odsjaj. Na kraju dolaze slatkovodni biseri. To su biseri koji dolaze iz reka, jezera. Najveći broj ovih bisera vodi poreklo iz Japana i Kine. Oblici ovih bisera su najčešće ovalni ili u obliku suze (drop pearl). Mogu biti raznih boja. Faktori koji utiču na cenu bisera su: veličina, boja, sjaj, oblik, površina.

Kao i ostalo drago kamenje i biseri su osetljivi na jake hemikalije, kozmetiku, parfeme, znoj. Stoga, biserne niske bi trebalo da su čvorovane, kako se biseri ne bi grebali jedan o drugi. Takodje, treba ih čuvati odvojeno od ostalog nakita, upravo zbog oštećenja.